Kako je Evro postao najlošija investicija

Jednostavno, tako što su razvijene ekonomije upale u inflatorni vrtlog. Pojavom pandemije, države su emitovale određenu količinu novca kako bi bespovratnim davanjima pomagali porodicama ili kompanijama da ožive pogođeni reprodukcioni ciklus. I to je dalo rezultata! U prvoj godini pandemije (s obzirom na težinu udarca na reprodukcioni ciklus) pad GDP-a je bio neverovatno mali.

Ali, štampanje novca za sve veći broj potreba je bolest zavisnosti na koju nisu imune ni najrazvijenije države. Posledica je strahovito ubrzanje inflacije, koja je u EUR/USD zoni dostigla nivo od 6% do 8% godišnje.

Danas imamo situaciju da, ako imate 100.000 EUR ušteđevine, posle 3 godine ona će biti cca 82/83.000 EUR. Posle 10 godina nećemo ni da računamo…

Šta su opcije u uslovima visoke inflacije

Najbolje bi bilo uložiti u biznis koji radi i koji vas čuva od inflacije. Ali šta ćemo sa ljudima koji već imaju svoj biznis ili profesiju i koji žele da odvoje deo imovine na stranu, oćekujući da se ona realno sačuva, a bilo bi dobro i se donekle uveća. Opcije su:

Nekretnine

Nije pogrešno, ali nije baš ni onako kako je ”narodno verovanje” da će vrednosti nekretnina uvek rasti. Cene nekretnina su izuzetno skočile i moguće je da biste „ušli“ na visokom nivou. Ako vam je nekretnina potrebna za ličnu upotrebu, nećete pogrešiti. Ako ste stekli 100 m² čak i po visokim cenama, uvek ćete imati tih 100 m². Neće to postati 80 m² i supstanca neće dodatno erodirati. Ali, ako očekujete da će se vrednost uvećavati, i da biste preprodajom zaradili, to zapravo uopšte nije sigurno. Ne postoji imovina čije se cene pravilnije kreću u ciklusima gore/dole od nekretnina.

Zlato

Zlato polako silazi sa scene kao ”hedž” za bilo koju krizu. Vekovima je bilo sklonište od svih nedaća, ali u poslednje vreme nije se pokazalo kao „hedž“ za inflaciju. Ljudi su jako ponosni i glasni kada zarade na zlatu, ali je takođe i mnogo onih koji su na njemu izgubili. Već 2 godine cena gotovo ne raste. Ukrajinska kriza jeste pokazala da zlato može biti sklonište od političkih i ratnih opasnosti, ali ni to nije u meri kao što je nekada bilo. Uostalom, zlato je oduvek samo delimično imalo fundamentalnu upotrebnu vrednost, a u većoj meri predstavljalo je konvenciju među ljudima iz većine kultura. U poslednje vreme, kao da to uverenje polako bledi.

Robe (commodities)

Robe su u principu dobro ulaganje za zaštitu od inflacije. Mogu se trgovati isto kao i akcije (kroz tzv. ETF-ove). Nisu lake za ulaganje zato što uvek imaju specifičnu problematiku vezanu za ponudu i tražnju, kao i političke krize, tako da su cene vrlo volatilne.

Bitcoin i druge kriptovalute

Nakon godina diskusija polako se profilišu činjenice šta je stvarna priča o bitcoinu. Bitcoin nije valuta (currency) već jedna vrsta špekulativne imovine. Nema nikakvu fundamentalnu vrednost niti ikakvu prednost kao napredno sredstvo plaćanja u odnosu na elektronski novac za koji garantuju države, osim za transakcije stečene nezakonitim aktivnostima. Vrlo je podložan krađama i nema institucije koja će nadoknaditi ukradeno. Praktično, jedina stvarna vrednost koju ima je veliki broj ljudi koji veruju u njega.

To nije malo i ne znači da će mu vrednost pasti na nulu, ali odsustvo ”intrinsic value” nije dobra osnova da se u njemu čuva radom stečena imovina. Klijentima savetujemo da, ako baš ne žele da propuste ”party” kad već mnogi učestvuju, odvoje jedan manji deo. Toliki da, i ako izgube, ne dožive težek udarac.

Obveznice

Tržište državnih obveznica je ogromno ali su realne kamatne stope izrazito negativne. Desetogodišnje američke obveznice imaju kamatnu stopu nižu od 2%, a evropske su jedva iznad nule. Dakle, nećete gubiti 7% godišnje, već samo 5%.

Akcije

Velike ekonomije, pre svega Američka, jesu neoprezno emitovale ogromne količine novca i jesu proizvele inflaciju čije su žrtve ljudi koji rade, zarađuju i polako grade ušteđevinu, ali fundamentalno gledano te ekonomije su zdrave.

Imaju odličan rast GDP-a i imaće ga narednih godina. GDP stvaraju zdrave firme koje su u ogromnoj većini listirane na berzi i čiji suvlasnik može postati svako, pa i građanin Srbije. Te firme pokazuju neverovatnu vitalnost da inovacijama amortizuju udarce, a imaju i tzv. ”pricing power”, što znači da se prilagođavanjem svojih prodajnih cena štite od inflacije, a njihovi će profiti i dalje rasti. Rašće brže od obezvređenja valute.

Imajući u vidu rizike, potrebna znanja za ulaganje, lakoću investiranja, nema boljeg skrovišta od obezvređenja imovine, od ulaganja u akcije dobrih kompanija iz vodećih ekonomija sveta.

 

Nebojša Divljan, vlasnik
PRUDENCE CAPITAL