Nakon dvonedeljnog uzleta, američki berzanski indeksi S&P 500 i NASDAQ zabeležili su blage nedeljne padove, povukavši se sa rekordnih nivoa. Ova korekcija dolazi kao prirodna pauza u tržišnom zamahu, dok investitori pažljivo prate nove makroekonomske signale i geopolitičke tenzije.
Zarade u fokusu: očekivanja pod pritiskom
Početak sezone objave kvartalnih rezultata, predvođen velikim američkim bankama, dolazi u trenutku kada analitičari predviđaju prosečan rast zarade kompanija iz S&P 500 indeksa od 4,8% za drugi kvartal. Ukoliko se ova procena ostvari, to bi bio najslabiji rast zarada još od poslednjeg kvartala 2023. godine. Usporavanje dinamike zarada može ukazivati na zasićenje prethodnog rasta i sve izraženije posledice globalnih trgovinskih tenzija.
Carine kao instrument pritiska
Administracija predsednika Trampa produžila je rok za uvođenje viših carina do 1. avgusta, ostavljajući prostor za dodatne pregovore sa ključnim trgovinskim partnerima. Istovremeno, najavljene su nove carine na uvoz iz zemalja poput Kanade i Brazila, što dodatno komplikuje globalne trgovinske odnose. Evropska unija, suočena sa pretnjom tarifa od 30%, intenzivira kontakte sa zemljama poput Kanade, Japana i Indije, u pokušaju da formira šire trgovinske saveze i smanji zavisnost od američkog tržišta.
Metali u usponu: bakar i srebro predvode
Cena bakra je skočila za 13% i dostigla rekordni nivo nakon najave 50% carine na njegov uvoz u SAD. Srebro je takođe zabeležilo snažan rast od oko 6% na nedeljnom nivou, dostigavši najviši nivo još od 2011. godine. Ovi pomaci ukazuju na rastuću potražnju za industrijskim metalima, ali i na spekulativne tokove kapitala u uslovima povećane neizvesnosti.
Kriptovalute: Bitcoin probija nove granice
Bitcoin je po prvi put premašio cenu od 118.000 dolara, beležeći nedeljni rast od oko 9%. Samo tri nedelje ranije, ova kriptovaluta je nakratko pala ispod psihološke granice od 100.000 dolara. Ovakva volatilnost ukazuje na snažnu spekulativnu komponentu, ali i na rastuće interesovanje investitora za alternativne oblike imovine u uslovima inflatornih pritisaka i geopolitičkih rizika.
Obveznice i inflacija: očekivanja u pokretu
Prinosi na američke državne obveznice su oscilirali tokom nedelje. Nakon objave zapisnika sa poslednjeg sastanka Federalnih rezervi, tržište je povećalo očekivanja da će doći do smanjenja kamatnih stopa, što je oborilo prinose. Međutim, kraj nedelje doneo je njihov rast usled eskalacije trgovinskih tenzija. Prinos na desetogodišnju obveznicu završio je nedelju na 4,42%, u odnosu na 4,35% prethodne nedelje.
Dividende pod pritiskom
U drugom kvartalu zabeležen je oštar pad u rastu dividendi američkih kompanija. Neto povećanja iznosila su 7,4 milijarde dolara, što je manje od polovine iznosa iz prvog kvartala. Prema podacima S&P Dow Jones Indices, glavni razlog za ovakav pad je neizvesnost izazvana tarifama, zbog čega kompanije zadržavaju likvidnost i odlažu isplate akcionarima.
Inflacija i CPI: sledeći signal
Izveštaj o indeksu potrošačkih cena (CPI), koji se očekuje u utorak, mogao bi pokazati da li se trend stabilnih inflacionih pritisaka nastavio i u junu. U maju je godišnja inflacija iznosila 2,4%, što je bilo u skladu sa očekivanjima i blago iznad četvorogodišnjeg minimuma od 2,3% iz aprila. Ovaj podatak bi mogao dodatno oblikovati očekivanja u vezi sa monetarnom politikom u drugoj polovini godine.
U celini, tržišta se trenutno nalaze u fazi balansiranja između pozitivnih korporativnih rezultata i rastućih geopolitičkih i trgovinskih rizika. Investitori ostaju oprezni, a naredne nedelje bi mogle doneti nove smernice u pogledu inflacije, kamatnih stopa i globalne trgovinske politike.
