Nakon nedelje obeležene korekcijama, američka berzanska tržišta su se snažno oporavila. NASDAQ je zabeležio rast od 3,9% i dostigao novi rekord, dok su S&P 500 i Dow Jones porasli za 2,4% i 1,4%, respektivno. Ovaj zamah dolazi u trenutku kada se investitori suočavaju sa nizom strukturnih promena, od eskalacije carina do neobičnih trgovinskih aranžmana u tehnološkom sektoru.
Carine: eskalacija sa selektivnim olakšicama
Administracija predsednika Trampa uvela je recipročne tarife koje su stupile na snagu u četvrtak, obuhvatajući robu iz više desetina zemalja. Među najvišim stopama našla se carina od 39% na uvoz iz Švajcarske, dok je za poluprovodnike uvedena carina od čak 100%. Ipak, kompanije koje se obavežu da će proizvodnju prebaciti u SAD mogu računati na izuzeće, što ukazuje na pokušaj da se trgovinska politika koristi kao instrument industrijske strategije.
Tehnološki sektor: zarade i geopolitički balans
„Veličanstvena sedmorka“, sedam najvećih tehnoloških kompanija, nastavlja da dominira sezonom zarada. Prema podacima FactSet-a, ove kompanije beleže prosečan rast zarade od 25,7%, dok ostatak S&P 500 indeksa beleži znatno skromniji rast od 6,3%.
U isto vreme, Nvidia i AMD su se našli u središtu geopolitičkog kompromisa: obe kompanije su pristale da 15% prihoda od prodaje AI čipova u Kini uplate američkoj vladi, kako bi obezbedile izvozne dozvole. Ovakav aranžman, bez presedana u modernoj trgovinskoj praksi, izazvao je zabrinutost među analitičarima i saveznicima SAD, jer dovodi u pitanje doslednost u primeni bezbednosnih kontrola.
Roba: zlato na rekordu, nafta pod pritiskom
Cena zlata je u petak nakratko dostigla rekordnih 3.500 dolara po unci, što je značajan skok u odnosu na početak godine kada se trgovalo oko 2.630 dolara. S druge strane, cena američke sirove nafte pala je za više od 5% tokom nedelje, spustivši se ispod 64 dolara po barelu što je najniži nivo u više od dva meseca.
Obveznice
Prinosi na američke državne obveznice su se blago oporavili, pri čemu je prinos na desetogodišnju obveznicu porastao sa 4,21% na 4,28%.
Inflacija u fokusu
Naredni izveštaj o indeksu potrošačkih cena (CPI), zakazan za utorak, mogao bi dodatno rasvetliti uticaj carina na inflaciju. Poslednji podaci pokazali su godišnju stopu od 2,7% u junu, u poređenju sa 2,4% u maju, dok su proizvođačke cene porasle za 2,3%.
Zaključak
Tržišta su pokazala otpornost, ali i osetljivost na strukturne promene koje dolaze iz sfere politike, tehnologije i globalne trgovine. Dok investitori uživaju u rastu indeksa i rekordima u sektoru zlata, pozadina je ispunjena kompleksnim pregovorima, fiskalnim pritiscima i redefinisanim pravilima igre. U takvom okruženju, razumevanje šireg konteksta postaje ključno, ne samo za analizu trenutnih kretanja, već i za anticipaciju onoga što dolazi.
