Nakon višemesečnih tenzija koje su pretile da prerastu u novi trgovinski rat globalnih razmera, Sjedinjene Američke Države i Kina najavile su značajno smanjenje međusobnih carina – korak koji su finansijska tržišta dočekala sa olakšanjem. Ova odluka donosi tromesečni period „primirja“ tokom kojeg dve najveće svetske ekonomije pokušavaju da pronađu zajednički jezik i izbegnu dalje eskalacije.
Šta je dogovoreno?
Prema zvaničnom saopštenju, SAD će carine na kinesku robu spustiti sa 145% na 30%, dok će Kina svoje dažbine na američke proizvode smanjiti sa 125% na 10%. Ova mera stupa na snagu 14. maja i ostaje na snazi tokom naredna tri meseca – sa mogućnošću produžetka, ukoliko pregovori budu tekli u „dobroj veri“.
Treba napomenuti da sektorske carine koje se odnose na sve američke trgovinske partnere ostaju nepromenjene, kao i deo tarifa iz prvog Trampovog mandata koje se tiču strateških sektora poput medicine, čelika i poluprovodnika.
Finansijska tržišta reaguju optimistično
Vest o smanjenju carina izazvala je talas pozitivnih reakcija na globalnim berzama – indeks S&P 500 porastao je za više od 3 posto. Cena nafte je porasla, a kineski juan je ojačao na valutnim tržištima. Istovremeno, kineske obveznice su zabeležile pad cena, što dodatno govori o rastu optimizma među investitorima.
Iako je tržišna reakcija bila brza i pozitivna, analitičari upozoravaju da su mnoge strukturne barijere i dalje prisutne. Prema oceni ekonomista trenutna carinska olakšanja i dalje ostavljaju prosečnu američku tarifu na kineske proizvode na visokom nivou – dovoljno da se u srednjem roku američki uvoz iz Kine smanji i do 70%.
Politička pozadina: strateško distanciranje ili obnova odnosa?
Američki ministar finansija Skot Besent istakao je da ova odluka ne znači kraj takozvanog „strateškog razdvajanja“ koje SAD sprovode u oblastima koje su definisane kao važne za nacionalnu bezbednost – pre svega u industriji čipova, lekova i strateških metala.
Zanimljivo je i da su obe strane jasno istakle da ne žele potpuni raskid trgovinskih odnosa. Umesto toga, očekuje se postepena normalizacija i uvođenje mehanizama koji bi omogućili stalni dijalog i efikasniju komunikaciju, čime bi se umanjio rizik iznenadnih eskalacija.
Kineska pozicija i reakcije
Kina je, paralelno sa carinskim olakšicama, objavila i obustavu necarinskih kontramera uvedenih početkom aprila, među kojima je i ograničenje izvoza retkih zemalja. Peking je takođe objavio beli papir o nacionalnoj bezbednosti, naglašavajući spremnost da odgovori na strane sankcije, ali i otvorenost za dijalog.
Za razliku od prethodnih pregovaračkih rundi, ova odluka je ocenjena kao veliki uspeh kineske diplomatije – bez ustupaka po pitanju osetljivih sektora, Kina je uspela da izbori značajno smanjenje carina i istovremeno ukloni prepreke za izvoz strateški važnih sirovina.
Širi kontekst: od carinskog rata ka novoj trgovinskoj realnosti
Ovaj trgovinski predah dolazi u trenutku kada su trgovinske razmene između SAD i Kine već pokazivale znake usporavanja. Prethodna runda carina izazvala je talas poremećaja u lancima snabdevanja, rast cena i pad industrijske aktivnosti. Kompanije su u međuvremenu potražile alternativne izvore proizvodnje, dok su globalni logistički troškovi ostali povišeni.
U tom kontekstu, pojedini stručnjaci smatraju da nova „trgovinska realnost“ ne znači povratak na staro, već postepeno restrukturiranje odnosa, sa naglaskom na diversifikaciju i tehnološku nezavisnost.
Zaključak: šta ovo znači za investitore i privredu?
Dogovor o privremenom smanjenju carina između SAD i Kine predstavlja značajnu, ali krhku tačku preokreta u višegodišnjem trgovačkom nadmetanju dve supersile. Iako su tržišta odreagovala pozitivno, predstojeći meseci biće ključni za procenu da li postoji politička volja za dublju normalizaciju odnosa ili je reč o kratkoročnom predahu pred novu rundu trgovinskih tenzija.
Za investitore, ovaj razvoj događaja donosi kratkoročno olakšanje, ali i podsećanje na to koliko brzo geopolitičke odluke mogu promeniti tok globalnih tržišta. Sa stanovišta privrede, moguće stabilizovanje trgovinskih tokova moglo bi doprineti oporavku lanca snabdevanja i smanjenju inflatornih pritisaka – posebno u sektorima oslonjenim na sirovine i poluproizvode iz Azije.
U svakom slučaju, ostaje da se vidi da li će sledećih 90 dana biti dovoljno da se postigne održiv trgovinski kompromis – ili će svet ponovo ući u ciklus neizvesnosti.
