Tokom protekle nedelje, tri glavna američka berzanska indeksa zabeležila su rast veći od 1%, nadoknađujući blagi pad iz prethodnog perioda. S&P 500 je beležio dnevne dobitke od 0.4% ili manje, ali je postepeno pomerao rekordne nivoe naviše, što ukazuje na oprezan optimizam investitora. Međutim, američka politička scena unela je neizvesnost. Od srede je na snazi obustava rada vlade zbog neuspeha zakonodavaca da produže finansiranje.
Ova situacija je zaustavila objavljivanje ključnih ekonomskih podataka, uključujući mesečni izveštaj o zaposlenosti koji investitori i Federalne rezerve koriste za procenu stanja privrede.
U nedostatku zvaničnih podataka, investitori su se okrenuli alternativnim izvorima. Tako je ADP, procenio da je u septembru broj radnih mesta u privatnom sektoru opao za 32.000, što je nastavak trenda slabih rezultata na tržištu rada.
Septembar je ipak doneo pozitivan završetak trećeg kvartala za američke berze. S&P 500 je porastao za 3.5% tokom meseca, dok je kvartalni rast iznosio 7.8%. NASDAQ je prednjačio sa rastom od 5.6%, dok je Dow Jones dodao 1.9%.
Alternativna tržišta su takođe reagovala. Cena Bitcoina je skočila za oko 11% tokom nedelje, dostigavši nivo iznad 122.000 dolara, dok je zlato nastavilo sedmonedeljni rast, dostigavši rekordnih 3.900 dolara po unci.
S druge strane, tržište nafte suočilo se sa padom. Cena američke sirove nafte pala je na najniži nivo u više od četiri meseca, završivši nedelju na oko 61 dolar po barelu, što predstavlja pad od 7%.
Indeks volatilnosti Cboe (VIX), koji meri očekivanja kratkoročne nestabilnosti tržišta, blago je porastao sa 15.3 na 16.7, ali je i dalje daleko ispod godišnjeg maksimuma od 52.3 zabeleženog u aprilu.
U iščekivanju sezone objave poslovnih rezultata, očekivanja su visoka. Analitičari predviđaju prosečan rast zarada kompanija iz S&P 500 indeksa od oko 8% u trećem kvartalu, što bi predstavljalo deveti uzastopni kvartal rasta u odnosu na prethodnu godinu.
Na evropskoj sceni, politička kriza u Francuskoj dodatno je uzdrmala tržišta. Premijer Sebastien Lecornu podneo je ostavku samo dan nakon formiranja nove vlade, što je izazvalo pad francuskih obveznica i rast prinosa na desetogodišnje hartije na 3.6%. Razlika u prinosima između francuskih i nemačkih obveznica dostigla je 89 baznih poena što je najviši nivo od kraja 2024. godine.
Ova ostavka dodatno komplikuje usvajanje budžeta, a predsednik Macron se suočava sa tri opcije: imenovanje novog premijera, raspisivanje parlamentarnih izbora ili lična ostavka, iako je poslednju mogućnost ranije odbacio. Rok za podnošenje budžeta ističe 13. oktobra, što znači da bi vlada mogla da pribegne vanrednim merama.
Na azijskom tržištu, Japan se priprema za promenu lidera. Sanae Takaichi je favorit za mesto premijera, što bi predstavljalo istorijski trenutak kao prva žena na toj poziciji. Njene ekonomske politike, koje uključuju fiskalnu ekspanziju i podršku monetarnim stimulansima, mogle bi uticati na pad jena i rast japanskih akcija.
Iako je poznata po konzervativnim stavovima, njena popularnost među mladim biračima i podrška unutar stranke ukazuju na potencijal za konsolidaciju političke scene.
Zaključno, globalna finansijska tržišta trenutno balansiraju između pozitivnih ekonomskih pokazatelja i političkih neizvesnosti. Investitori pažljivo prate razvoj događaja, dok se tržišta prilagođavaju novim okolnostima u SAD, Evropi i Aziji.
