Nakon višenedeljne euforije na tržištima, prethodna nedelja je donela nagli zaokret u raspoloženju investitora. Akcije, obveznice i američki dolar istovremeno su zabeležili pad, jer se pažnja tržišta iznenada vratila na jednu staru, ali nikad rešenu temu: američki fiskalni deficit i rastući javni dug.
U centru pažnje našao se novi poreski zakon, nazvan simbolično „One Big Beautiful Bill“, koji je u tesnoj većini usvojen u Predstavničkom domu. Iako se još čeka rasprava u senatu i moguće izmene, zakon predviđa produžetak poreskih olakšica iz 2017. godine i uvođenje novih, ali uz cenu, prema procenama, deficit SAD bi mogao porasti za dodatnih 3 biliona dolara tokom naredne decenije. Poreski podsticaji su unapred ukalkulisane, dok su uštede odložene, što bi moglo da pogura deficit do 7% BDP-a već u naredne dve godine.
U istom duhu fiskalnih briga, agencija Moody’s je kao poslednja od „velike trojke“ snizila kreditni rejting SAD, svrstavajući ga uz ocene koje su već ranije dali S&P i Fitch. Iako ova odluka nema direktne tehničke posledice po tržišta – jer su mnogi indeksi već koristili niži rejting, ona dodatno skreće pažnju na sve lošiju fiskalnu poziciju SAD. Investitori su svesni da se teret kamata na javni dug brzo približava rekordnim nivoima iz 1980-ih, i to u periodu kada je privreda jaka, a nezaposlenost niska.
Rastući prinosi na obveznice, posebno na dugoročne, reflektuju ovu zabrinutost. Prinos na 30-godišnje američke obveznice premašio je 5%, dok je desetogodišnji prinos ponovo iznad 4.5%. Slična kretanja vidljiva su i u drugim zemljama – Japan, Nemačka, Kanada i Australija takođe beleže rast prinosa, što sugeriše globalnu repricing dinamiku, a ne isključivo domaći fiskalni signal.
Za kanadske, pa i druge strane investitore, dodatnu neizvesnost unosi deo zakona koji omogućava SAD da preispitaju poreske ugovore sa zemljama koje smatraju „diskriminatornim“. Kanada bi se, zbog uvođenja digitalnog poreza, mogla naći na toj listi, što bi značilo i potencijalno veće poreze na dividende iz SAD – čak i do 50% u narednim godinama, ako zakon prođe u ovom obliku.
Uz sve to, trgovinske tenzije su ponovo izbile u prvi plan. Pretnje o uvođenju carina od 50% na robu iz EU i 25% na Apple produkte ponovo su potvrdile da globalna trgovina ostaje glavni izvor neizvesnosti za tržišta. Iako su mnoge carine trenutno „pauzirane“, njihov rok ističe već ovog leta, dok se približava i novi rok za dogovor oko limita zaduživanja američke vlade.
Dakle, tržišta se sada suočavaju sa trostrukim izazovom: sve skupljim dugom, mogućim trgovinskim eskalacijama i političkom neizvesnošću. Ipak, u sred svega toga, važno je istaći da su dugoročni prinosi i dalje atraktivni za investitore koji žele da zaključaju više stope pre eventualnih monetarnih olakšica u 2026. godini.
Takođe, istorijski podaci pokazuju da visoki deficiti nisu automatski povezani s visokim prinosima – već da presudnu ulogu igraju ukupni ekonomski izgledi i politika centralne banke.
Zaključak:
Fiskalne brige se vraćaju u fokus, ali za sada ne menjaju osnovnu sliku tržišta – privreda je otporna, tržišta kapitala funkcionišu, a U.S. Treasuries ostaju najtraženija sigurna luka na svetu. Investitorima naglašavamo važnost diversifikacije, postepeno investiranje i korišćenje korekcija za rebalans portfolija.
