Amazon, Google, Microsoft i Meta trenutno su u najvećem investicionom ciklusu još od pojave interneta.
Veštačka inteligencija je nova zvezda tržišta, a ulozi su ogromni. Problem? Prihodi za sada ne prate potrošnju.
Samo u 2025. godini, ove kompanije su uložile između 300 i 400 milijardi dolara u AI infrastrukturu koja podrazumeva servere, data centre i najskuplje GPU čipove. Ako se pogleda period do 2027. godine, ukupna cifra ide i preko 1.000 milijardi dolara.
To više nije razvoj tehnologije.
To je smer u kom se svet kreće.
Koliko AI trenutno zarađuje?
Iako se o veštačkoj inteligenciji govori kao o „revoluciji“, realnost je znatno skromnija. Procene pokazuju da globalni AI prihodi danas iznose oko 20 milijardi dolara godišnje.
Da bi se opravdala trenutna ulaganja, AI bi do 2030. morao da donosi oko 2.000 milijardi dolara godišnje.
To znači da prihodi moraju da porastu 100 puta i to za svega nekoliko godina.
Drugim rečima: tehnologija obećava, ali računica još ne postoji.
Zašto se i bogate firme zadužuju?
Možda zvuči nelogično, ali čak i kompanije sa ogromnim količinama keša sve više uzimaju kredite. Tokom 2025. godine, Big Tech je uzeo preko 120 milijardi dolara duga, što je četiri puta više nego inače.
Razlog je jednostavan, AI troši novac brže nego što ga trenutno vraća. Postoje procene da bi ulaganja u AI mogla da „pojedu“ gotovo sav operativni keš koji ove firme generišu.
Ovakav obrazac poslednji put smo videli tokom telekom buma devedesetih.
Skriveni problem o kome se malo priča
Jedan od najvećih rizika leži u samoj opremi. GPU čipovi, koji su srce AI sistema, realno traju 1 do 3 godine, ali se u finansijskim izveštajima često „razvlače“ na 5 ili više godina amortizacije.
To privremeno ulepšava rezultate, ali pravi problem se samo odlaže.
Primer CoreWeave-a, kompanije koja se bavi iznajmljivanjem GPU kapaciteta, pokazuje koliko brzo tržište može da se okrene. Njihove akcije su nakon izlaska na berzu pale preko 60%, dok su cene GPU zakupa pale skoro 30% za godinu dana.
A gde su korisnici?
Tu dolazimo do ključnog pitanja ko zapravo plaća AI?
U poslovnom svetu, oko 95% AI pilot-projekata nikada ne završi u realnoj upotrebi ili ne donese konkretan finansijski efekat. Kod potrošača je situacija slična iako AI koristi oko 2 milijarde ljudi, svega 3% plaća premium verzije.
Razlika između uloženog i zarađenog meri se stotinama milijardi dolara godišnje.
Da li se ponavlja telecom balon?
Devedesetih godina izgrađene su ogromne optičke mreže, od kojih je 85–95% kapaciteta ostalo neiskorišćeno. Investitori su platili cenu kroz otpisane investicije i propale kompanije.
Razlika danas je u tome što AI oprema ima mnogo kraći životni vek. To znači da vreme za greške ne postoji.
Šta dalje? Tri moguća scenarija
Najoptimističniji scenario podrazumeva nagli pad troškova i pojavu AI aplikacija koje firme zaista koriste i plaćaju.
Umereniji scenario znači sporiji rast, otpise i dominaciju nekoliko najvećih igrača.
Najgori scenario podseća na telecom priču, previše kapaciteta, premalo kupaca i veliki gubici.
Zaključak: AI menja svet, ali tržište počinje da sumnja
Veštačka inteligencija nije prolazni trend. Ali neće svi koji danas ulažu izaći kao pobednici. Tržište polako prestaje da veruje u priču bez konkretnih brojki.
Za investitore, naredne godine neće biti pitanje ko ima najbolju AI priču, već ko zaista zarađuje novac.
Veštačka inteligencija nije prolazni trend, ali neće svi investitori izaći kao pobednici. Razliku prave brojke, disciplina i iskustvo. Uz pravilan pristup i profesionalni tim Prudence Capital-a, možete biti među onima koji odluke donose na osnovu podataka i realnih procena, a ne na osnovu obećanja.
