Valutni rizik u međunarodnom online investiranju – Vodič za investitore iz Srbije

Međunarodno investiranje putem interneta donosi brojne prilike, ali i valutni rizik kao jedan od ključnih faktora na koje investitori moraju obratiti pažnju. U digitalnoj eri, online investiranje iz Srbije postalo je dostupnije. Građani mogu lako ulagati u inostrane akcije, fondove ili drugu imovinu putem interneta. Međutim, čim investiramo u drugu zemlju (bilo da su sredstva u evrima, dolarima ili drugoj valuti), izloženi smo promenama deviznih kurseva.

Ovaj vodič objašnjava šta je valutni rizik, kako fluktuacije valutnih parova EUR/USD i dinara mogu uticati na prinose, i koje strategije investitori koriste da ublaže taj rizik.

Tekst je informativnog i edukativnog karaktera, nije investicioni savet, već pregled opštih principa koje bi svaki investitor trebalo da razume.

Šta je valutni rizik?

Valutni rizik (devizni rizik) je rizik da će promena kursa između dve valute uticati na finansijski ishod neke transakcije ili ulaganja. Kada investitor iz Srbije uloži sredstva na međunarodnom tržištu, recimo kupovinom akcija u SAD (u dolarima) ili fondova u EU (u evrima), postoji potencijalna opasnost da fluktuacije kursa dinar–euro–dolar umanje (ili uvećaju) ostvareni prinos preračunat u domaću valutu. Drugim rečima, valutni rizik označava neizvesnost prinosa investicije izražene u jednoj valuti zbog promene vrednosti neke druge valute.

Promena kursa može poništiti deo zarade investitora ili uvećati gubitak. Na primer, ako je investitor kupio strani hartiju od vrednosti dok je kurs bio stabilan, a zatim se znatno promeni, krajnji rezultat u dinarima može biti mnogo drugačiji od očekivanog.

U ilustrativnom primeru: investitor iz Srbije kupi akcije američke kompanije vredne $10.000, pri kursu 1 USD = 100 RSD. Uloži dakle 1.000.000 RSD. Ako nakon nekog vremena vrednost akcija ostane $10.000 (nema promene u ceni akcije), ali kurs padne na 1 USD = 90 RSD, tih $10.000 bi prilikom konverzije vredelo 900.000 RSD – investitor bi pretrpeo gubitak u dinarima samo zbog promene kursa dolara. Obrnuto, jačanje strane valute u odnosu na dinar povećalo bi vrednost ulaganja izraženo u dinarima.

Ovaj koncept se ne odnosi samo na akcije. Valutnom riziku su izložene i obveznice, nekretnine u inostranstvu, štednja u stranoj valuti, pa čak i obaveze poput kredita.

Ako uzmete kredit indeksiran u evrima, a prihodi su vam u dinarima, nagla promena EUR/RSD kursa može značajno povećati vaše obaveze i otežati otplatu. Slično tome, za investitora valutni rizik znači da prinos na inostranu investiciju može biti umanjen (ili uvećan) nezavisno od samog performansa ulaganja,već isključivo zbog kretanja kursa.

Fluktuacije valuta: EUR/USD i dinara

Valutni kursevi se formiraju na globalnom deviznom tržištu i pod uticajem su makroekonomskih činilaca, monetarne politike, političkih događaja i tržišne psihologije. Za investitore iz Srbije su posebno relevantna kretanja evra, američkog dolara i domaćeg dinara, jer se najveći deo međunarodnog investiranja odvija upravo u evrozoni ili SAD.

EUR/USD – globalni reper valutnog tržišta

Odnos evra i američkog dolara (EUR/USD) jedan je od najposmatranijih valutnih parova na svetu. On reflektuje relativnu snagu evropske i američke privrede i često varira tokom godina. Istorijski gledano, evro je od svog uvođenja 1999. imao dramatične uspone i padove u odnosu na dolar.

Dinar, euro i dolar – lokalna stabilnost, globalna kretanja

Srpski dinar (RSD) funkcioniše u režimu upravljanog fluktuirajućeg kursa u odnosu na evro. Narodna banka Srbije aktivno interveniše na deviznom tržištu kada je potrebno kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. To praktično znači da je EUR/RSD kurs u poslednjih nekoliko godina varirao u vrlo uskom rasponu.

Međutim, stabilnost dinara prema evru ne znači da nema valutnog rizika. Za investicije u dolarima, ključan je odnos USD/EUR. Kako evro slabi ili jača prema dolaru, dinar će ga slediti (budući da je RSD/EUR gotovo fiksiran). Tako je kurs dinara prema dolaru (USD/RSD) mnogo volatilniji

Za investitore iz Srbije, praktična posledica je: ako ulažu u aktive denominovane u dolarima, moraće da prate USD/RSD kretanje, dok za aktive u evrima valutni rizik prema dinaru kratkoročno gotovo da ne postoji (ali i prinosi su u evrima, što nosi dugoročan rizik inflacije ili promena monetarne politike).

Primeri fluktuacija važnih valutnih parova: Tabela ispod prikazuje približne raspone kretanja kursa za ključne valutne parove relevantne srpskim investitorima, kako bi se ilustrovalo kolike su promene moguće u određenom periodu.

Napomena: Rasponi su informativni (za približno poslednjih godinu dana) i pokazuju najjače i najslabije vrednosti kursa u tom periodu. Vidimo da je evro/dinar izuzetno stabilan u poređenju sa promenama koje se dešavaju na relaciji evro–dolar ili dinar–dolar. To potvrđuje stratešku orijentaciju NBS da održava mirno devizno tržište za dinar, ali i naglašava da srpski investitor koji ulaže u dolarima mora računati na visoku volatilnost dolara.

Strategije za ublažavanje valutnog rizika

Iako valutni rizik ne može u potpunosti nestati osim ako poslujemo isključivo u domaćoj valuti, postoje tehnike i alati za njegovo ublažavanje. Iskusni investitori i finansijski stručnjaci primenjuju kombinaciju sledećih strategija kako bi zaštitili vrednost portfelja od nepoželjnih deviznih oscilacija:

Valutna diverzifikacija portfelja

Jednostavan ali efikasan princip je da se ulaganja raspodele na više valuta.

Ideja je da ne držimo “sva jaja u istoj korpi” ni kada je valuta u pitanju. Na primer, investitor može deo imovine držati u evru, deo u američkom dolaru, a deo u drugim valutama (npr. švajcarski franak ili britanska funta).

Tako se smanjuje zavisnost portfelja od sudbine jedne valute. Ako jedna valuta oslabi, investicije u drugim valutama mogu to kompenzovati. Diversifikacija kroz više valuta pomaže da se potencijalni gubici usled valutnih promena izravnaju. Naravno, diversifikacija treba da bude balansirana i usklađena sa investicionim ciljevima – nije cilj ulagati nasumično u sve valute, već promišljeno odabrati više valuta u skladu sa investicionom strategijom.

Finansijski hedžing instrumentima

Razvijeno finansijsko tržište nudi derivate čija je osnovna namena zaštita od valutnih promena. Tu spadaju terminski ugovori (forwards), fjučersi, valutne opcije, pa i swap aranžmani.

Suština hedžinga je da se sada ugovori budući kurs ili kupi pravo na kupoprodaju deviza, čime se “zaključava” kurs i smanjuje neizvesnost.

Valutno hedžovani fondovi/ETF-ovi

Mnogi ETF (exchange-traded funds) i investicioni fondovi nude posebne klase udela koje su valutno hedžovane.

To znači da profesionalni upravnik fonda koristi gorepomenute derivate da neutrališe uticaj kursa na prinos fonda. Investitor praktično kupuje fond koji već u sebi ima “ugrađenu” zaštitu od valutnog rizika. Mana ovakvih proizvoda su nešto viši troškovi (hedžing nije besplatan), ali pružaju jednostavan način za osiguranje od kursnih razlika za one koji to žele.

Praćenje i reagovanje

Iako nije striktno strategija hedžinga, važno je istaći da aktivno praćenje deviznog tržišta pomaže investitorima da razumeju kada je njihov valutni rizik povećan, a kada smanjen.

Nije investicioni savet: Napominjemo da gore opisane strategije predstavljaju opšte principe. Njihova primena zavisi od individualne situacije investitora, sklonosti ka riziku i dostupnosti instrumenata. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa finansijskim stručnjakom pre preduzimanja kompleksnih hedžing transakcija. Ovaj tekst ima za cilj edukaciju o postojećim mogućnostima, a ne preporuku konkretnih poteza.

Zaključak

Valutni rizik je sastavni deo međunarodnog investiranja i nijedan ozbiljan investitor ne bi trebalo da ga zanemari. Za investitore iz Srbije, specifičnost je relativna stabilnost dinara prema evru, što olakšava ulaganja u evrozoni, dok ulaganja u dolarima nose veću neizvesnost zbog globalnih kretanja USD/EUR. Ključno je razumeti uticaj fluktuacije valutnih parova, jer promena kursa može značajno uticati na konačan rezultat ulaganja kada se preračuna u domaću valutu. Srećom, postoje načini da se rizik ublaži: od prostog držanja više valuta u portfelju, do korišćenja naprednih finansijskih instrumenata za hedžing.

Profesionalan pristup podrazumeva analizu i planiranje: edukovan investitor prati devizno tržište, shvata makroekonomske trendove i po potrebi preduzima korake da zaštiti svoju dobit od neželjenih valutnih oscilacija.

Istovremeno, svestan je regulatornih okvira i trudi se da posluje preko sigurnih kanala. Valutni rizik se ne može potpuno eliminisati, ali se znanjem i strategijom može držati pod kontrolom.