Zamislite da ste investitor i da vam neko kaže da će sledeće odluke jedne institucije odlučiti da li će vaše akcije porasti, pasti ili ostati zarobljene mesecima na istim nivoima. Zvuči dramatično. Svaki put kada centralna banka podigne ili pak spusti kamatne stope, talas promena širi se kroz čitavu ekonomiju, od kredita i inflacije, pa sve do berze i vrednosti vašeg portfolija.
Kada se priča o tržištu akcija, malo je tema koje imaju toliko velik uticaj kao što imaju kamatne stope. One su osnova svake monetarne politike i jedan od najvažnijih faktora koji utiču na to kako se investitori ponašaju, kako kompanije posluju i kako se tržišta kreću.
Šta zapravo znače kamatne stope?
Kamatna stopa je ništa drugo nego cena novca. Kada centralna banka, kao što je Narodna banka Srbije ili Federalne rezerve (FED) u Sjedinjenim Državama, poveća kamatne stope, pozajmljivanje postaje skuplje, kako za građane, tako i za kompanije. Kada ih smanji, novac postaje jeftiniji i lakše dostupan.
To deluje jednostavno, ali posledice tih odluka se reflektuju kroz čitavu ekonomiju: od potrošnje, preko inflacije, pa sve do vrednosti akcija na berzi.
Kako rast kamatnih stopa utiče na akcije?
Kada kamatne stope rastu, akcije obično gube na vrednosti. Razlog je dvostruki.
Prvo, investitorima tada postaje privlačnije da novac preusmere u sigurnije instrumente poput obveznica ili štednje, jer prinosi na tim instrumentima rastu. Na primer, ako državna obveznica odjednom nudi 5% sigurnog godišnjeg prinosa, mnogi će radije izabrati to nego rizik koji nosi ulaganje u akcije.
Drugo, rast kamatnih stopa povećava troškove zaduživanja za kompanije. Krediti postaju skuplji, što smanjuje dobit i usporava rast, pa samim tim i vrednost akcija tih firmi.
Dobar primer je period 2022. godine, kada je FED agresivno podigao kamatne stope kako bi obuzdao inflaciju.
Kao posledica toga, tehnološke akcije, koje se obično oslanjaju na jeftin kapital i dugoročne projekcije zarade, doživele su pad. Nasdaq indeks je te godine izgubio više od 30% vrednosti.
Šta se dešava kada kamatne stope padaju?
Suprotno, kada centralne banke smanjuju kamatne stope, tržište akcija obično oživljava. Jeftin novac znači više potrošnje i više investicija, što pozitivno utiče na poslovanje firmi.
Jedan od najpoznatijih primera je period nakon finansijske krize 2008. godine. FED je tada spustio kamatne stope gotovo na nulu, a berze su doživele višegodišnji rast. S&P 500 indeks je od 2009. do 2020. porastao za više od 400%. Taj rast nije bio samo rezultat ekonomskog oporavka, već i posledica izuzetno niskih kamata koje su podsticale ulaganja u rizičniju imovinu, poput akcija u odnosu na obveznice ili štednju.
Uticaj kamatnih stopa na različite sektore
Promene kamatnih stopa ne utiču jednako na sve sektore tržišta. Dok jedni profitiraju od viših kamata, drugi se suočavaju sa padom vrednosti svojih akcija. Na primer, banke i finansijski sektor često imaju koristi kada kamate rastu, jer tada povećavaju razliku između kamata koje plaćaju na depozite i onih koje naplaćuju na kredite. Sa druge strane, tehnološki sektor obično trpi, jer investitori procenjuju buduće profite kroz prizmu viših kamata, što smanjuje njihovu sadašnju vrednost i čini te akcije manje atraktivnim. Ipak, postoje i stabilni, takozvani defanzivni sektori poput zdravstva i komunalnih usluga, koji su otporniji na ovakve promene.
Potražnja za njihovim proizvodima i uslugama uglavnom ostaje stabilna, bez obzira na to kako se ekonomski ciklus menja.
Značaj faze ciklusa kamatnih stopa za investitore
Za investitore, ključno je da razumeju u kojoj fazi ciklusa kamatnih stopa se nalazimo.
Ako centralne banke najavljuju rast kamata, možda je pametno preusmeriti deo portfolija u obveznice, dividendne akcije ili čak ulaganja u sektor energetike i finansija, koji obično bolje podnose takve promene.
S druge strane, u periodima kada se kamate smanjuju, rast vrednosti akcija tehnološkog sektora, ponovo preuzima ulogu katalizatora za novi ciklus rasta samog tržišta.
Važno je i shvatiti da tržište ne reaguje samo na stvarne promene, već i na očekivanja. Često će se desiti da berza poraste čim FED najavi mogućnost budućeg smanjenja kamata, iako se one još nisu stvarno promenile.
Zaključak
Kamatne stope i tržište akcija su kao dve strane iste medalje koje su u stalnoj interakciji i korelaciji. Rast kamata često donosi pad cena akcija, dok njihovo snižavanje obično vodi rastu tržišta.
Zato uspešni investitori uvek pažljivo prate poteze centralnih banaka i izjave njihovih guvernera. Jer, ponekad, jedna rečenica iz saopštenja FED-a može pomeriti tržište više nego meseci ekonomskih izveštaja.
Ako razmišljate o ulaganju na inostranim berzi, a želite pomoć pri formiranju investicione strategije ili tražite profesionalno upravljanje portfoliom, obratite se Prudence Capital timu.
Naši licencirani brokeri i portfolio menadžeri pružiće vam podršku u svakom koraku vašeg investicionog puta, od otvaranja računa do realizacije dugoročne strategije ulaganja.
