Šta je dividenda i kako funkcioniše

Šta je dividenda?

Dividenda je deo zarade kompanije koji se isplaćuje akcionarima kao njihov udeo u godišnjoj neto dobiti, shodno broju akcija u vlasništvu odnosno procentu akcija koje poseduju.

Dividende se uglavnom isplaćuju u gotovini ali ih kompanija može isplatiti i u dodatnim akcijama. Isplate dividendi i iznose određuje menadžment kompanije dajući predlog ali ih potvrđuje skupština akcionara većinom glasova. U svetu je uobičajeno da kada kompanija objavi dividendu, ona takođe objavljuje i datum isplate na koji će dividenda biti isplaćena na račune akcionara. Osim godišnje isplate, dividenda se najčešće isplaćuje kvartalno ili polugodišnje. U Srbiji, akcionarska društva uglavnom isplaćuju dividendu jednom godišnje, mada ima i onih koji je isplaćuju u nekoliko rata.

Dividenda je praktično nagrada koja se isplaćuje akcionarima za njihovo ulaganje u kompaniju. Neke kompanije nastavljaju da isplaćuju dividendu i pored skromnih rezultata koji su ostvareni određene godine. Dugogodišnja isplata dividende povećava atraktivnost kompanije i reputaciju kojom privlači investitore.

Koje kompanije isplaćuju solidnu dividendu?

Uglavnom velike, zrele kompanije sa predvidljivim profitom, su najbolji isplatioci dividendi. Iz sledećih industrijskih sektora dolaze kompanije koje redovno isplaćuju dividendu:

• Nafta i gas
• Osnovni materijali
• Zdravstvo i farmaceutska industrija
• Banke i finansije
• Komunalne usluge

Stabilni isplatioci dividendi

Postoje kompanije koje isplaćuju dividendu godinama, neke čak i više od sto godina, kao što su Exxon Mobil Corporation, Eli Lilly and Co, Procter & Gamble Co., Colgate-Palmolive Company, The Coca-Cola Co i druge.

Na primer, kompanija IBM je isplatila kvartalnu dividendu od 1,68 dolara po akciji 10. juna 2025. IBM isplaćuje dividende od 1930. godine. Od 2020. godine, njegova kvartalna dividenda se povećava za oko jedan peni godišnje.

Dana 1. maja 2025. godine, Koka-Kola je objavila isplatu kvartalne dividende od 0,51 dolara po akciji 1. jula 2025. godine. Kao poznati primer kompanije koja isplaćuje dividendu, Koka-Kola stalno povećava svoju dividendu već 64 godine.

Ko ne isplaćuje dividendu?

Mnoge nove, uglavnom tehnološke kompanije, ne isplaćuju dividendu iz razloga što su u ranim fazama razvoja pa svu zaradu zadržavaju i koriste za istraživanje i razvoj, širenje poslovanja i operativne aktivnosti. Sa druge strane, investitori se neće previše žaliti ako određene kompanije ne isplaćuju dividendu ali beleže brzi i veliki rast pa je kapitalna dobit ulagača značajna.

Zašto kompanije isplaćuju dividende?

Mnogi investitori kupuju akcije zbog dividendi, a ne zbog potencijala rasta cene akcija. Neke izuzetno uspešne kompanije poput pomenute Koka-Kole investitori više cene zbog stabilnih dividendi nego zbog potencijalnog rasta cene.

Akcionari često očekuju dividende kao svoj udeo u profitu kompanije. Isplate dividendi pozitivno utiču na kompaniju i pomažu u održavanju poverenja investitora.

Objava o visokoj vrednosti dividende može ukazivati na to da kompanija odlično posluje i da je ostvarila dobar profit. Međutim, neki je mogu protumačiti kao pokazatelj da kompanija nema mnogo novih projekata koji bi ostvarili bolji prinos u budućnosti. Može izgledati kao da kompanija koristi svoj novac za isplatu akcionarima umesto da ga reinvestira u rast.

Sa druge strane, kompanija sa dugom istorijom isplate dividendi koja objavljuje smanjenje ili ukidanje dividende signalizira probleme. Međutim, smanjenje dividende ne mora nužno značiti loše vesti. Menadžment kompanije može imati plan za ulaganje novca u projekat sa visokim prinosom koji bi mogao povećati prinos za akcionare na duži rok.

Važni datumi dividende

Isplate dividendi prati hronološki redosled događaja a povezani datumi su važni za određivanje koji akcionari ispunjavaju uslove za prijem isplate dividende:

• Announcement date: Dividende objavljuje menadžment kompanije na datum objave ali ih moraju odobriti akcionari pre nego što mogu biti isplaćene
• Ex-dividend date: Datum na koji ističe pravo na dividendu naziva se datum prestanka prava na dividendu. Na primer, ako akcija ima datum prestanka prava u ponedeljak 26. maja, akcionari koji kupe akcije na ili posle tog dana neće imati pravo na dividendu. Akcionari koji poseduju akcije jedan radni dan pre datuma prestanka prava, u petak 23. maja ili ranije, imaju pravo na isplatu.
• Record date: Datum evidencije je krajnji datum koji je objavila kompanija kako bi utvrdila koji akcionari ispunjavaju uslove za isplatu dividende
• Payment date: Kompanija isplaćuje dividendu na datum isplate

Dividende na domaćem tržištu kapitala

Na domaćem tržištu kapitala dan dividende je dan koji se uzima kao presek akcionara koji će imati pravo na dividendu odnosno na deo dobiti koju je kompanija ostvarila u prethodnoj godini. Obično je to datum koji predstavlja deseti dan pre održavanja godišnje redovne Skupštine akcionara.

Drugim rečima, ako investitor želi da mu bude isplaćena dividenda, neophodno je kupi vlasničke finansijske instrumente dva dana pre dana dividende jer je terminski plan saldiranja transakcija na Beogradskoj berzi od strane Centralnog registra dva radna dana.

Međutim, na domaćem tržištu postoji nekoliko kompanija koje za dan dividende uzimaju poslednji radni dan u godini. Akcionari koji na taj dan budu u knjizi akcionara kompanije u Centralnom registru hartija od vrednosti, imaće pravo na dividendu ako Skupština akcionara većinom glasova donese takvu odluku sredinom naredne godine.

Prinos od dividende

Način merenja iznosa dividende

Prinos od dividende predstavlja odnos godišnje dividende kompanije u odnosu na trenutnu cenu akcija.

Generalno govoreći, kada dividenda ostane ista, a cena akcija padne, prinos od dividende raste. Prinos će pasti ako cena akcija poraste.

Prinos od dividende se navodi kao procenat, a ne kao iznos u dolarima, tako što se godišnja dividenda podeli sa cenom akcija i taj broj pomnoži sa 100. Prilikom donošenja odluke o investiranju ne može se uzeti u obzir samo jednostavno poređenje prinosa.

Prinosi od dividende su obrnuto proporcionalni ceni akcija, tako da porast prinosa može biti loš ako se dogodi samo zato što cena akcija kompanije naglo pada.

Prinos od dividende nam govori koji je najefikasniji način za ostvarivanje povrata. Nije iznenađujuće da je prinos od dividende jedna od najčešćih metrika prihoda koju investitori koriste za poređenje različite imovine koja donosi prihod.

Šta je dobar prinos od dividende?

Prinos od dividende varira u zavisnosti od sektora i industrije. Neki prinosi od dividende mogu na prvi pogled izgledati beznačajni, dok relativno visoki prinosi – recimo, više od 5% – često privlače veliku pažnju.

Ono što čini prinos od dividende dobrim je veoma subjektivno i podložno promenama na osnovu tržišnih uslova.

Međutim, važno je napomenuti da mali iznosi isplaćeni tokom decenija često mogu biti mnogo unosniji od kratkoročnih isplata koje privlače pažnju, ali možda nisu održive na duži rok.

Međudividenda – extra dividend

Dešava se da nekada kompanije isplate neočekivanu, odnosno vanrednu dividendu. Često se naziva i specijalna ili neredovna i predstavlja jednokratnu dividendu koja se isplaćuje registrovanim akcionarima kompanije. Za razliku od standardnih dividendi koje se isplaćuju u redovnim intervalima i u unapred određenim iznosima, vanredne dividende se obično objavljuju uz malo ili bez ikakvog upozorenja. Obično su u pitanju veći iznosi i isplaćuju se u gotovini.

Kompanije moraju pažljivo da razmisle pre nego što objave vanrednu dividendu, pre svega zbog smanjenja gotovine ali i zbog toga što takva odluka može imati druge posledice za kompaniju. Isplata jednokratnog poklona akcionarima može biti posledica neočekivane zarade u određenom periodu. Gotovina se može nagomilati u bilansu stanja i zbog dobijene parnice ili izdvajanja podružnice, odeljenja ili neke imovine od strane kompanije.

Međutim, ako je procena kompanije pogrešna, ona može rizikovati da neće moći da iskoristi buduće prilike zbog raspodele dodatne gotovine. Takođe, investitori koji traže rast ne bi želeli da budu povezani sa kompanijom koja nema mogućnosti za reinvestiranje.

Iz prakse je poznat primer dodatne dividende kada je Microsoft 02. decembra.2004. godine isplatio posebnu dividendu u gotovini od 3 dolara po akciji, što je ukupno iznosilo 32 milijarde dolara, odnosno 38 puta više od redovne dividende od 0,08 dolara po akciji.

Poreski tretman dividendi

Na najvećem tržištu kapitala, odnosno u USA, stope poreza na dividende zavise od vrste dividende, statusa pojedinca koji podnosi poresku prijavu i oporezivog dohotka. Dividende se mogu smatrati kvalifikovanim ili običnim tj. redovnim. Kvalifikovane dividende se oporezuju po stopi dugoročnih kapitalnih dobitaka i mogu iznositi 0, 15 ili 20 procenata, dok se obične ili nekvalifikovane dividende oporezuju po stopi redovnog prihoda u intervalu od 10 do 37 procenata.

Posmatrano iz ugla domaćeg investitora, odnosno rezidenta koji trguje na stranim tržištima kapitala, postoji obaveza plaćanja poreza na dividendu. Iako izdavalac po automatizmu pre isplate dividende akcionarima odvaja sredstva predviđena za plaćanje poreza u državi izdavaoca, primaocu dividende u našoj zemlji ostaje obaveza plaćanja poreza. Ako je porez na dividendu u državi gde je ostvaren prihod od dividende 10 procenata a u našoj zemlji 15 procenata, ostaje obaveza plaćanja poreza od 5 procenata.

Drugim rečima, poreski obveznik ima pravo da mu se odobri poreski kredit u visini poreza koji je plaćen u drugoj državi. Međutim, da bi poreski obveznik ostvario pravo na poreski kredit potrebno je da poseduje potvrdu o plaćenom porezu u drugoj državi. Često je to lakše reći nego učiniti zbog relativno česte promene poreskih zakona, pravilnika, uredbi i poreskih stopa, pa je savet investitorima da se obrate poreskom savetniku ili poreskoj upravi.

Poreski tretman isplate dividende na domaćem tržištu kapitala čine:

• stopa poreza na dobit pravnih lica koji iznosi 15%
• porez po osnovu isplate dividende stranom pravnom licu iznosi 20%
• porez na dividendu fizičkim licima, rezidentima i nerezidentima iznosi 15%
• manje stope poreza po osnovu isplate dividende mogu biti samo ukoliko je to uređeno međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Da li dividende utiču na cenu akcija?

Uobičajeno je da nakon objave odluke o isplati dividende cene akcija dobiju na vrednosti. Nekada, čak i par nedelja ranije a svakako nekoliko dana pre ex-dividend dana, dolazi do rasta cena akcija konkretne kompanije.

Takođe je uobičajeno i da cena nakon pomenutog dana sklizne na isti ili sličan nivo od ranije. Međutim, ako kompanija godinama beleži dobre rezultate poslovanja i redovno isplaćuje dividendu, pomenuti rast cene se uskoro nastavlja u određenom obimu naročito ako su aktuelni uslovi na tržištu povoljni.

Dividende investicionih fondova

Postoji hiljade investicionih fondova u koje je moguće investirati, ali samo neki od tih fondova imaju visok prinos od dividende. Oni su privlačni investitorima koji traže redovan prihod, kao i dugoročni rast koji investicioni fondovi pružaju.

Investicioni fondovi sa ulaganjima koja uključuju akcije koje isplaćuju dividendu, obveznice koje isplaćuju kamatu ili oboje, prenose tu dobit direktno svojim investitorima. Investitori imaju izbor da prihvate isplatu u gotovini ili da reinvestiraju svoju dobit u dodatne akcije fonda.

Investicioni fondovi mogu ponuditi nekoliko prednosti, kao što su likvidnost, diverzifikacija portfolija, dugoročni rast i profesionalno upravljanje. Investicioni fondovi sa visokim prinosom od dividende dodaju još jednu prednost fokusirajući se na investicije koje proizvode redovan prihod u obliku dividendi i kamata.

Zaključak

Generalno, kompanije koje isplaćuju redovne dividende su najčešće dobro uspostavljene, profitabilne kompanije, ali njihove akcije nisu nužno najbrže rastuće na tržištima. One nagrađuju svoje akcionare za držanje njihovih akcija, umesto da ih preprodaju radi brze zarade.