Razumevanje poreza na kapitalnu dobit u Srbiji

Definicija kapitalnog dobitka

Shodno Zakonu o porezu na dohodak građana, kapitalni dobitak odnosno gubitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene ostvarenu prodajom:

1. stvarnih prava na nepokretnostima;
2. autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
3. udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti;
4. investicione jedinice, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova, otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi;
5. investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi;
6. digitalne imovine.

Obveznici poreza na kapitalnu dobit

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prodaju (odnosno uz novčanu ili nenovčanu naknadu prenos), prava, udela i hartija od vrednosti.

Prijava obveznika – nerezidenta

Nerezidenti su takođe obveznici plaćanja poreza na kapitalni dobitak. Prijava se podnosi poreskom organu na čijoj teritoriji je obveznik ostvario prihode, odnosno prema boravištu obveznika, odnosno prema prebivalištu, odnosno sedištu poreskog punomoćnika.

Pravna lica nerezidenti plaćaju porez na kapitalni dobitak u iznosu od 20% ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.

Izuzeci

Kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom ne smatra se razlika nastala prodajom odnosno prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada:

• su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu;
• se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;
• se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka;
• se vrši prenos dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;
• je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina;
• se u statusnoj promeni vrši zamena akcija, odnosno udela koje obveznik ima u privrednom društvu prenosiocu, isključivo za akcije, odnosno udele u privrednom društvu sticaocu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Prenos računa iz postojećeg u drugi dobrovoljni penzijski fond, koji izvrši fond po nalogu i za račun člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ne smatra se kapitalnim dobitkom.

Utvrđivanje kapitalnog dobitka

Da vi mogao da se utvrdi kapitalni dobitak, potrebno je odrediti prodajnu odnosno nabavnu cenu.

Prodajna cena

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

Prodajnom cenom investicione jedinice smatra se otkupna cena investicione jedinice koja se sastoji od neto vrednosti imovine otvorenog društva po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove.

Nabavna cena

Sa druge strane, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti.

Nabavna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje, saglasno zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi.

Kod hartija od vrednosti koje je obveznik stekao kupovinom, a kojima se trguje na regulisanom tržištu kapitala u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo u periodu od godinu dana od dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti.

Ako u navedenom periodu nije bilo trgovine tom hartijom od vrednosti, nabavnom cenom smatra se najniža zabeležena cena u prvoj prethodnoj godini u kojoj je bilo trgovanja.

Kod hartija od vrednosti koje je obveznik stekao, a kojima se ne trguje na tržištu kapitala, nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost, a ako je reč o akcijama bez nominalne vrednosti, srazmerni deo neto imovine društva u momentu sticanja.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem, nabavnom cenom smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, a ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti od strane poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.

Važno je napomenuti da se nabavna cena uvećava godišnjim indeksom potrošačkih cena od dana sticanja do dana prodaje odnosno prenosa, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Poreska stopa poreza na kapitalni dobitak

Porez na kapitalni dobitak iznosi 15%, odnosno navedeni procenat se plaća na razliku između prodajne i nabavne cene koja predstavlja poresku osnovicu za nadležni poreski organ koji obavlja obračun navedenog poreza.

Kada nastaje poreska obaveza?

Nakon prodaje akcija na berzi, nastaje obaveza prijave poreskoj upravi u mestu prebivališta, koja na osnovu iste i dostavljenih dokaza o sticanju i prodaji akcija donosi rešenje o porezu na kapitalnu dobit. Dakle, samo u slučaju prodaje dolazi do nastanka ove obaveze. Ukoliko do prodaje akcija dođe u prvoj polovini godine, odnosno do 30. juna tekuće godine, rok za prijavu poreza je do kraja jula meseca. Prodaja koja nastane do kraja godine podrazumeva i podnošenje prijave poreskoj upravi do kraja januara naredne godine.

Ukoliko se poreskoj upravi prvo prijavi kapitalni gubitak, kasnije se taj iznos može koristiti za poravnanje budućih kapitalnih dobitaka i to u narednih pet godina. Poreskoj upravi se mora uputiti zahtev da bi se mogla iskoristiti ova mogućnost umanjenja kapitalnih dobitaka.

Primer obračuna kapitalnog dobitka za 10 akcija Microsofta (MSFT)

Detalji transakcije

• Nabavna cena: $395.26 po akciji (30.04.2025.)
• Prodajna cena: $512.50 po akciji (28.07.2025.)
• Broj akcija: 10
• Srednji kurs USD na dan prodaje (28.07.2025.): 102.45 RSD/USD
• Poreska stopa: 15% na kapitalni dobitak

Obračun

1. Nabavna vrednost u RSD

$395.26 × 10 = $3,952.60

$3,952.60 × 102.45 = 404,975.56 RSD

2. Prodajna vrednost u RSD

$512.50 × 10 = $5,125.00

$5,125.00 × 102.45 = 524,981.25 RSD

3. Kapitalni dobitak

524,981.25 − 404,975.56 = 120,005.69 RSD

4. Porez (15%)

120,005.69 × 15% = 18,000.85 RSD

Obrazac za prijavu poreza

Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke ima oznaku PPDG 3R. Ovaj obrazac se može preuzeti sa sajta Poreske uprave u odeljku poreske prijave i obrasci.

U delu prijave br.2 potrebno je popuniti opšte podatke o poreskom obvezniku, odnosno uneti osnovne podatke: tip poreskog obveznika – fizičko lice, zatim JMBG, ime i prezime, prebivalište, adresu, telefon i elektronsku adresu.

U delu prijave br. 4 treba navesti nazive kompanija čije su akcije kupljene odnosno prodate, datume sticanja odnosno prodaje, kao i količine i nabavne odnosno prodajne cene.

U delu prijave br. 9 treba navesti dokaze o trgovanju akcijama koji se prilažu uz prijavu, odnosno potvrde o realizaciji koje su overene od strane ovlašćenog brokera.

Nakon što primi dokumentaciju, poreska uprava donosi rešenje kojim se utvrđuje visina kapitalnog dobitka odnosno gubitka. Dobijanje rešenja može da potraje i više meseci ali obično se dobije u nekom razumnom roku.

Nakon što poreski obveznik dobije rešenje o plaćanju poreza na kapitalni dobitak, ima rok od 15 dana da uplati navedenu obavezu.

Posledice izbegvanja poreza na kapitalni dobitak

Pravne posledice neprijavljivanja poreza na kapitalni dobitak mogu biti višestruke i to od prekršajne do eventualne krivične odgovornosti, ukoliko postoje inkriminišuće okolnosti koje se mogu podvesti pod krivično delo poreske utaje.

Utaja poreza je namerno izbegavanje plaćanja poreza davanjem lažnih podataka ili prikrivanjem prihoda, imovine ili drugih relevantnih činjenica koje utiču na obračun poreskih obaveza.

Pored toga što je utaja poreza krivično delo, ona takođe može biti i prekršaj ili privredni prestup, u zavisnosti od iznosa utajenog poreza i drugih okolnosti.

Ukoliko je iznos poreske obaveze koja se izbegava manji od zakonskog praga za krivičnu odgovornost, odnosno manji od milion dinara, može se voditi prekršajni postupak. Međutim, ako se utvrdi da je iznos veći, postupak može da preraste u krivični.