Kada dođu loša vremena, prva reakcija većine ljudi je jednostavna: „Prodaj sve, spasi što se spasiti može.“ Ipak, istorija finansijskih tržišta pokazuje da je to najčešće pogrešan potez. Krize su neizbežan deo ekonomskog ciklusa, berze umeju da budu brutalne u padu, ali i iznenađujuće velikodušne kada se prašina slegne. Da bismo razumeli kako investirati u kriznim vremenima, dovoljno je da pogledamo u prošlost i analiziramo kako su se najveće svetske krize odvijale i kako su se tržišta ponašala nakon njih.
Velika depresija (1929-1939)
Velika depresija bila je najteži period u modernoj ekonomskoj istoriji. Sve je počelo 1929. godine pucanjem ogromnog spekulativnog mehura na američkom tržištu akcija. Pad je bio razoran, berza je izgubila preko 80% vrednosti između 1929. i 1932. godine. Usledili su masovna nezaposlenost, zatvaranje banaka i deflacija koja je desetkovala realnu kupovnu moć stanovništva.
Oporavak tržišta trajao je godinama. Tek sredinom pedesetih godina prošlog veka, indeksi su ponovo dostigli nivoe s kraja dvadesetih. Ipak, oni koji su ostali u igri, te nastavili da investiraju i držali se dugoročne strategije, dočekali su izuzetne prinose posle Drugog svetskog rata. Najvažnija lekcija iz tog perioda jeste da ekstremne krize mogu trajati duže nego što mislimo, ali i da strpljenje, diverzifikacija i zdrava finansijska disciplina uvek na kraju daju rezultat.
Dot-com kriza (2000-2002)
Na prelazu milenijuma svet je doživeo internet euforiju. Kompanije niču kao pečurke, a njihove akcije su rasle i po nekoliko stotina procenata bez stvarnih prihoda ili profita. Kada se pokazalo da većina tih firmi ne može da opravda svoja vrednovanja, balon je pukao. Američki indeks S&P 500 izgubio je oko 50% vrednosti, dok je tehnološki indeks, Nasdaq, doživeo još veći pad.
Oporavak je trajao sedam godina, tek 2007. indeks S&P500 je ponovo dosegao nivoe iz 2000. godine. Ova kriza nas je naučila važnoj lekciji: cena akcije nije isto što i vrednost kompanije. Investitori koji su birali stabilne firme sa jakim bilansima i stvarnim profitom prošli su znatno bolje od onih koji su trčali za “internet snovima”.
Kvalitet, a ne priča, na kraju odlučuje.
Velika recesija (2007-2009)
Samo nekoliko godina kasnije svet je ponovo potresla velika kriza, ovaj put izazvana nekretninskim balonom i kolapsom finansijskog sistema. Tržišta su panično reagovala, indeks S&P 500 je pao oko 60% između 2007. i marta 2009. godine. Banke su propadale, krediti su presušili, a poverenje u finansijski sistem gotovo je nestalo.
Ipak, kao i uvek, kriza nije trajala doveka. Već 2013. godine berze su se potpuno oporavile i započele najduži “bull” trend u istoriji. Oni koji su u najgorim trenucima imali hrabrosti da ostanu na tržištu ili su čak ulagali po nižim cenama, ostvarili su ogromne prinose u narednim godinama. Pouka je jasna: najdublji padovi često otvaraju prostor za najveće profite.
Pandemijska kriza (2020)
Kada je svet u martu 2020. godine stao zbog pandemije koronavirusa, činilo se da dolazi novi finansijski kolaps.
Berze su izgubile gotovo trećinu vrednosti u svega nekoliko nedelja. Strah, panika i potpuna neizvesnost zavladali su tržištima. Međutim, ono što je usledilo bilo je potpuno suprotno od očekivanog. Zahvaljujući ogromnim državnim i centralnobankarskim podsticajima, tržišta su se oporavila brže nego ikada ranije. S&P 500 je već do kraja iste godine ponovo bio iznad prethodnih vrhova.
Ovaj period je pokazao da berza ne reaguje na sadašnjost, već na očekivanja. Čim se pojavio tračak nade u vidu vakcina, podrške, fiskalni stimulansi, tržišta su počela da rastu. To je još jedna potvrda da investiranje zahteva veru u budućnost, a ne reakciju na strah u sadašnjem trenutku.
Kako se tržišta ponašaju u krizi i nakon nje
Kroz sve istorijske primere primetan je isti obrazac: padovi dolaze naglo, ali dugoročni trend uvek nagrađuje strpljenje. Nakon velikih “bear” tržišta, prosečni prinosi u narednim godinama gotovo su uvek iznad proseka.
Problem je u tome što niko ne može da zna tačno kada je tržište dotaklo dno. Zato je preporučljivo kupovati u više navrata, te graditi poziciju parcijalno.
Zanimljivo je i to da se najbolji dani na tržištu često dešavaju neposredno nakon najgorih. Brojne analize pokazuju da ako investitor propusti samo nekoliko najboljih dana u toku godine, dugoročni prinosi mogu biti čak i prepolovljeni. Zato je pokušaj da se “uhvati dno” najčešće promašena strategija.
Još jedna važna lekcija odnosi se na vrednovanja i kvalitet. U periodima balona stradaju kompanije koje su precenjene i bez stabilnih prihoda, dok u fazi oporavka dominiraju firme s jakim bilansima, zdravim maržama i stabilnim tokom keša. Uz to, treba uzeti u obzir i uticaj inflacije i kamatnih stopa. Kada su one visoke, tržište više kažnjava rast bez profita, pa tada bolje prolaze “value” kompanije, one koje donose stvarnu vrednost, a ne samo obećanja.
Diverzifikacija je, takođe, nezaobilazan deo svake ozbiljne investicione strategije. Različite klase imovine poput akcija, obveznica, zlata, nekretnina, pa i keša reaguju drugačije u krizama. Nema mnogo scenarija u kojima sve pada podjednako. Upravo zato, širenje ulaganja po sektorima i geografskim regionima predstavlja najbolju zaštitu.
Šta raditi, a šta izbegavati
U kriznim vremenima najvažnije je držati se plana i pravila. Investitor mora unapred da zna koliko dugo planira da drži ulaganja, kako će izgledati njegova raspodela imovine i kada će rebalansirati portfolio. Rebalans jednom ili dvaput godišnje pomaže da se kupuje “jeftino”, a prodaje “skupo”, bez emocija.
Keš rezerva za 6 do 12 meseci pada tržišta ključna je za psihološku stabilnost. Ona omogućava da ne moraš da prodaješ akcije kada su cene najniže. Uz to, postepeno ulaganje, poznato kao dollar-cost averaging, omogućava da se ulazi u tržište kroz vreme, bez potrebe da se “pogodi pravi trenutak”.
Ono što ne treba raditi jeste prodavati sve na dnu, time se gubici samo cementiraju. Tokom ovih perioda, treba kupovati i graditi poziciju za predstojeći period. Takođe, nije mudro juriti “vruće priče” i spekulativne akcije koje obećavaju brze zarade. Ako je glavni argument “ovaj put je drugačije”, iskustvo pokazuje da najčešće nije. I na kraju, u krizi se ne menja strategija, strategija se pravi pre krize, a tada se samo sprovodi.
Zaključak
Kroz Veliku depresiju, dot-com balon, Veliku recesiju i pandemijski šok, istorija nas uči isto: berze mogu snažno da padnu, ali dugoročno nagrađuju one koji ostanu disciplinovani. Investiranje u doba krize nije lako, jer traži hladnu glavu dok svi oko tebe paniče. Ali upravo tada se stvaraju najveće prilike. Niko ne može da spreči ekonomske cikluse, ali svako može da nauči da preživi loša vremena i iskoristi dobra.
Ako razmišljate o ulaganju na američkoj berzi, želite pomoć pri formiranju investicione strategije ili tražite profesionalno upravljanje portfoliom, obratite se Prudence Capital timu.
Naši licencirani brokeri i portfolio menadžeri pružiće vam podršku u svakom koraku vašeg investicionog puta, od otvaranja računa do realizacije dugoročne strategije ulaganja.
