Državne obveznice kao sigurna investicija

Za razliku od akcija (deonice/shares/stocks) koje predstavljaju vlasničke finansijske instrumente jer sticalac istih postaje vlasnik odnosno suvlasnik dela kompanije, obveznice (bonds) predstavljaju instrumente duga.

Drugim rečima, izdavalac obveznica se obavezuje da će imaocu, u roku dospeća, vratiti glavnicu, odnosno ukupnu nominalnu vrednost i pripadajuću unapred dogovorenu kamatu.

Šta su državne obveznice?

Državne obveznice su finansijski instrumenti koje emituje država odnosno vlada a sve u cilju finansiranja budžetskog deficita i deficita tekuće likvidnosti, za refinansiranje obaveza po osnovu javnog duga, za finansiranje investicionih i programskih projekata, kao i za davanje garancija.

Jednostavno rečeno, ulaganjem u državne obveznice investitori pozajmljuju vladi sredstava koja su joj potrebna za finansiranje odgovarajućih obaveza. Najčešće, pored glavnice koja se vraća po isteku unapred utvrđenog perioda, investitor u pravilnim vremenskim intervalima dobija kamatu na pozajmljena sredstva. Postoji više različitih vrsta državnih obveznica koje se uglavnom razlikuju po ročnosti dospeća, valuti u kojoj su emitovane i unapred utvrđenom iznosu kamatne stope.

Kako funkcionišu državne obveznice i zašto se smatraju sigurnim ulaganjem?

Državne obveznice se na finansijskim tržištima smatraju najsigurnijim ulaganjem jer za njih uglavnom garantuje vlada. Ipak, pre ulaganja u bilo koju vrstu obveznica investitorima se preporučuje da dobro prouče prospekt izdavaoca na osnovu koga se mogu detaljno informisati o svim vrstama rizika.

Takođe, za razliku od štednje u bankama koja ulagačima poslednjih godina donosi male iznose prinosa, ali i akcija koje mogu biti naročito volatilne i doneti značajne gubitke, investitori posedovanjem obveznica ostvaruju sigurne solidne prinose a potencijalno i kapitalnu dobit prilikom rasta cena državnih obveznica.

Kako kupiti državne obveznice u Srbiji?

Postupak kupovine obveznica je prilično jednostavan. Potrebno je da potencijalni investitor dođe u sedište brokersko-dilerskog društva gde se na osnovu identifikacionog dokumenta odnosno važeće lične karte ili pasoša, potpisuje odgovarajući ugovor.

Nakon potpisanog ugovora, u banci koja je član Centralnog registra hartija od vrednosti, investitor otvara namenski račun za trgovanje finansijskim instrumentima i uplaćuje odgovarajući iznos sredstava koji je neophodan za kupovinu državnih obveznica.

Poslednji korak u proceduri je izdavanje naloga za kupovinu brokeru u kome se se definiše količina i cena finansijskog instrumenta za koji je investitor zainteresovan.

Prudence Capital u okviru svojih usluga nudi mogućnost investiranja u državne obveznice na domaćem i stranom tržištu.

Vrste državnih obveznica

Investitori na tržištu duga u našoj zemlji mogu biti domaća pravna i fizička lica, kao i nerezidenti u skladu sa zakonom.. Investitorima je trenutno na raspolaganju ulaganje u:

1. državne obveznice Trezora,
2. državne obveznice iz restitucije i
3. državne obveznice emitovane na stranim tržištima kapitala.

1. Državne obveznice Trezora

Potencijalni portfeljni investitori mogu da kupe državne obveznice na primarnom i sekundarnom tržištu kapitala. Primarno tržište podrazumeva aukcije koje organizuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija, dok sekundarno tržište podrazumeva trgovanje državnim obveznicama na Beogradskoj berzi.

Primarno tržište

U skladu sa potrebama Vlade, Ministarstvo finansija Republike Srbije odnosno Uprava za javni dug, organizuje, sa ciljem prikupljanja potrebnih sredstava, aukciju državnih obveznica na kojoj mogu da učestvuju domaća pravna i fizička lica kao i nerezidenti u skladu sa zakonom.

Uprava za javni dug definiše vrednost emisije, nominalnu vrednost obveznica, datum emisije, datum dospeća, godišnju kuponsku stopu kao i period isplate kupona koji je uglavnom dva puta godišnje. Investitor na osnovu prethodnih aukcija, ročnosti, referentne kamatne stope, valute emisije, trenutne inflacije, aktuelnih kamata na štednju, procenjuje sa kojim prinosom bi bio zadovoljan ukoliko stekne državne obveznice i posredstvom brokera na aukciji daje svoju ponudu.

Ministar finansija odnosno ovlaščeno lice od strane ministra, na osnovu planirane prodaje i primljenih ponuda donosi odluku o obimu prodaje i jedinstvenoj ceni na aukciji. Obično u podne, dana predviđenog za aukciju, investiciona javnost saznaje informaciju o rezultatima aukcije.

Ukoliko je prihvaćena ponuda investitora, u skladu sa terminskim planom, odnosno u roku od dva radna dana, kupljene obveznice se upisuju na vlasnički račun investitora u Centralnom registru hartija od vrednosti, koji je prethodno otvoren posredstvom brokera.

Od tog trenutka, u skladu sa planom emisije i količinom obveznica koje je kupio, investitoru se isplaćuje kupon odnosno kamata najčešće dva puta godišnje sve do dospeća kada mu se na novčani račun vraća i uložena glavnica. Isplata kupona prestaje i ukoliko investitor odluči da proda svoje obveznice na Beogradskoj berzi.

Sekundarno tržište

Samo nekoliko dana nakon prve aukcije određene emisije državnih obveznica, Beogradska berza uvodi pomenute obveznice na listing berze, odnosno omogućava trgovanje istim.

Ukoliko se investitor u međuvremenu predomisli ili mu zatrebaju sredstva, ne mora da čeka dospeće državnih obveznica već može da ih ponudi na prodaju na berzi.

Prednosti investiranja u državne obveznice Trezora

• Sigurnost ulaganja jer su pod garancijom vlade
• Mogućnost planiranja sigurnog prinosa u određenom vremenskom periodu
• Kamatna stopa često je veća od uporedive štednje u bankama
• Prihodi od kamata na državne obveznice oslobođeni su poreza

Nedostaci investiranja u državne obveznice Trezora

• Rizik promene kamatnih stopa – rast kamatnih stopa na tržištima može da obezvredi postojeće emisije
• Rizik rasta inflacije – anulira planirane prinose
• Rizik likvidnosti – najveći kupci državnih obveznica su uglavnom banke koje ih često drže do dospeća pa pomenuti finansijski instrumenti nisu preterano likvidni. Iz pomenutog razloga dešava se da je teško prodati u svakom trenutku, posebno manje količine obveznica, bez značajnijeg diskonta.

Na sajtu Uprave za javni dug potencijalni investitori se mogu informisati o dosadašnim aukcijma, ostvarenim stopama prinosa, kalendaru aukcija, statistikama aukcija kao i o istorijskom pregledu primarnog trgovanja.

Ministarstvo finansija izdaje obveznice u domaćoj i evro valuti. Trenutno su aktuelne dinarske državne obveznice ročnosti 10,5 godina koje nose kamatnu stopu od 5,25% godišnje i sledeća aukcija je planirana u maju mesecu.

Podatke o trenutnim cenama državnih obveznica je moguće pronaći na sajtu Beogradske berze.

2. Državne obveznice iz restitucije

Nešto stariji učesnici na finansijkom tržištu pamte da se početak trgovanja obveznicama iz restitucije na Beogradskoj berzi najavljivao još za 2015. godinu, međutim tek 14. januara 2022. godine Republika Srbija je prvi put emitovala državne obveznice radi izmirenja obaveza po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, kojima su regulisane obaveze Republike Srbije u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Država se opredelila da ukupan iznos obeštećenja za ove namene bude dve milijarde evra, uvećan za zbir pripadajućih kamata za sve korisnike obeštećenja, obračunatih po kamatnoj stopi od 2% godišnje na preostali iznos obeštećenja i to od dana pravnosnažnosti rešenja o obeštećenju do konačne isplate.

Do sada, a na osnovu pravosnažnih rešenja, ukupan iznos obeštećenja oduzete imovine za emisije obveznica koje su emitovane 2022. godini iznosio je 69.5 miliona evra, za emisije 2023. godine 40,14 miliona evra, 2024. godine 48,05 miliona evra dok je ove, 2025. godine, iznosio 46,44 miliona evra.

Šta su obveznice iz restitucije?

Obveznice iz restitucije su finansijski instrumenti koje izdaje Republika Srbija kao način naknade bivšim vlasnicima čija je imovina bila oduzeta tokom perioda nacionalizacije ili konfiskacije. Cilj ovih obveznica je da pruže koliko toliko pravičnu naknadu onima koji ne mogu biti obeštećeni kroz vraćanje same imovine u naturi.

Korisnicima obeštećenja, po rešenjima Agencije za restituciju koja su postala pravnosnažna do 30. juna tekuće godine, a koji su dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice se upisuju na vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti tako da stanje i raspored obveznica po serijama odgovarajuće emisije, mogu da dobiju preko člana (brokersko – dilerskog društva ili ovlašćene banke), koji je otvorio navedeni račun kod Centralnog registra.

Korisnicima obeštećenja, koji nisu dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice se upisuju na privremeni račun kod Centralnog registra. Kada korisnici otvore vlasničke račune u brokersko – dilerskom društvu ili banci, mogu da ih preknjiže na svoje lične račune finansijskih instrumenata.

Zakonom je utvrđeno da se pored obveznica, korisnicima obeštećenja isplati i akontacija u iznosu od 10% od utvrđenog iznosa obeštećenja i isplaćuje se 31. marta u godini kada se upisuju i obveznice na račun vlasnika u Centralnom registru, ali ista ne može biti veća od 10.000 evra.

Po odredbama zakona, može se ostvariti ukupno obeštećenje po osnovu oduzete imovine jednog bivšeg vlasnika, u iznosu koji ne može preći 500.000 evra.

Obveznice dospevaju godišnje sa prvom isplatom 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija i isplaćuju se u roku od 12 godina od datuma emisije, osim obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu zakona starija od 70 godina, koje se isplaćuju u roku od 5 godina, odnosno lica koja su na dan stupanja na snagu zakona starija od 65 godina, koje se isplaćuju u roku od 10 godina.

Zašto investirati u obveznice iz restitucije na Beogradskoj berzi?

Na Beogradskoj berzi trenutno se trguje obveznicama emisija A, B, C i D koje imaju ročnost od pet (5), deset (10) i dvanaest (12) godina, denominovane u evrima.

Korisnici obeštećenja odnosno potencijalni prodavci obveznica, mogu da sačekaju sredinu januara narednih godina, u zavisnosti kada su im obveznice upisane na račun u Centralnom registru, kada nastupa dospeće za tu godinu. Na taj način dobijaju pun iznos nominalne vrednosti obveznica što sada predstavlja ubedljivo najbolju vrstu štednje na tržištu.

Ukoliko im je to ipak previše dug period s obzirom na godine čekanja na bar delimičan povraćaj oduzete imovine, mogu neke od serija, delove serija ili sve serije obveznica da prodaju na Beogradskoj berzi ali uz odgovarajući diskont.

Obveznice koje dospevaju najkasnije odnosno za dvanaest godina, prodaju se uz najveći diskont koji se kreće od 45 do 50 procenata nominalne vrednosti, dok je diskont za obveznice koje prve dospevaju na naplatu najmanji, odnosno iznosi u proseku od 5 do 7 procenata. Iznosi diskonta su naravno uslovni i zavise od dnevne ponude i tražnje obveznica.

Prednosti investiranja u državne obveznive iz restitucije:

• Visoki prinosi u poređenju sa štednjom u bankama – potencijalni kupci obveznica odnosno investitori mogu trenutno da ostvare godišnje neto prinose u proseku od oko 5 do 5,5 procenata na godišnjem nivou. Često je prinos veći i od 6 procenata, što naravno zavisi od aktuelne ponude na berzi. Pomenuti prinosi su uglavnom višestruko veći od kamate u bankama jer efektivne kamatne stope na oročenu štednju u evro valuti trenutno iznose, od više nego skromnih 0,34 pa do svega 2,55 procenata.
• Obveznice u oslobođene poreza – velika prednost investiranja u obveznice je i što su iste oslobođene bilo kakvog poreza, za razliku od štednje u stranoj valuti.
• Garancije vlade
• Mogućnost trgovanja na berzi – Ukoliko štediša odluči da razoroči štednju u banci pre isteka unapred određenog roka, u slučaju da mu hitno zatrebaju sredstva, ostaje bez kamate bez obzira koliko je vremena prošlo. Sa druge strane, vlasnik obveznica može da ih proda na berzi po aktuelnoj ceni i uglavnom ostvari prinos shodno vremenu u kojem ih je imao u vlasništvu.

Nedostaci investiranja u državne obveznive iz restitucije:

• Tržište nije u potpunosti likvidno – drugim rečima, ako neko želi da investira veću sumu novca verovatno to ne bi mogao da uradi u istom danu, već bi kupovina potrajala određeno vreme u zavisnosti od planirane sume za ulaganje.

Podatke o aktuelnim cenama i obimima trgovanja državnim obveznicama iz restitucije, moguće je pronaći na sajtu Beogradske berze.

3. Državne obveznice emitovane na stranim tržištima kapitala

U cilju prikupljanja sredstava za potrebe određenih javnih investicionih projekata, finansiranja budžeta ili refinansiranja ranijih emisija koje su realizovane po značajno većim kamatnim stopama, Ministarstvo finansija pribegava emisiji državnih obveznica i na stranim tržištima kapitala.

Mesto emitovanja pomenutih obveznica je obično tržište kapitala u Londonu, mada investitori na sekundarnom tržištu mogu jednostavno ulagati na svim relevantnim evropskim tržištima kapitala i to tamo gde je aktuela ponuda najpovoljnija.

Prednosti investiranja u državne obveznice emitovane na stranim tržištima:

• Visok nivo likvidnosti – odgovarajuće ponude gotovo uvek ima, ukoliko je ponuda odgovarajuća jednostavna je realizacija kupovine
• Iako državne obveznice emitovane na stranim tržištima uglavnom nemaju garanciju vlade, svakako pružaju visok stepen sigurnosti svim investitorima
• Kamatne stope značajno veće od oročene štednje u bankama

Nedostaci investiranja u državne obveznice emitovane na stranim tržištima:

• Visok minimalni iznos za investiranje – najveća mana za manje ulagače sigurno predstavlja visoka minimalna suma za investiranje koja uglavnom iznosi sto (100) hiljada evra ili dvesta (200) hiljada dolara.
• Rizik promene kamatnih stopa
• Rizik rasta inflacije
• Rizik promene tj. smanjenja kreditnog rejtinga zemlje

Podateke o trenutnim cenama i prinosima državnih obveznica Republike Srbije koje su emitovane na stranim tržištima kapiatala je moguće pronaći na sajtu Uprave za javni dug kao i berze u Frankfurtu.

Fondovi obveznica

Na stranim tržištima kapitala investitori mogu da ulažu u fondove obveznica tzv. Bond exchange-traded funds (ETFs). U pitanju su berzanski fondovi koji ulažu isključivo u obveznice, odnosno u različite hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom kao što su korporativne ili državne obveznice.

Investitori bi morali da razumeju rizike ovih fondova koji se pre svega odnosi na efekat promene kamatnih stopa. Pomenuta vrsta fondova isplaćuje kamatu kroz mesečnu dividendu dok se kapitalni dobici isplaćuju kroz godišnju dividendu.

Zaključak

Generalno, ulaganje u državne obveznice privlači investitore zbog visokog nivoa sigurnosti, jer su garantovane od strane države i svakako predstavlja deo strategije investiranja ozbiljnih portfeljnih investitora.

Na Beogradskoj berzi se sa vremena na vreme mogu pronaći i nove emisije municipalnih odnosno obveznica lokalnih samouprava koje se uglavnom emituju radi finansiranja određenih projekata. Takođe, nekoliko banaka koje posluju u našoj zemlji je do sada emitovalo obveznice različite ročnosti kojima se moglo trgovati na domaćem tržištu kapitala.

Dve poslednje emisije korporativnih obveznica svakako zavređuju pažnju. Naime, Naftna industrija Srbije je nedavno uspešno emitovala prvu emisiju korporativnih obveznica krupnijim portfeljnim investitorima.

NIS je putem ove emisije prikupio 1,87 milijardi dinara (približno 16 miliona evra). Petogodišnje obveznice su izdate po nominalnoj vrednosti od 10.000 dinara, uz bruto kamatu od 6,5 odsto koja će se isplaćivati na kvartalnom nivou, uz napomenu da je već isplaćen i prvi kupon.

Takođe, Elixir Grupa iz Šapca je izdala prvu emisiju zelenih korporativnih obveznica. Na Beogradskoj berzi je održana primarna prodaja obveznica pomenute kompanije koja ujedno predstavlja i prvo primarno trgovanje finansijskim instrumentima na organizovanom tržištu nakon 13 godina.

Prodato je svih 341.700 obveznica nominalne vrednosti 12.000 dinara, odnosno prikupljeno je oko 35 miliona evra. U pitanju su dinarske obveznice sa ročnošću od 5 godina koje nose bruto kamatu od 6 procenata na godišnjem nivou.

Radi se o prvoj emisiji finansijskih instrumenata jedne domaće privatne kompanije, izdate u okviru Strategije za razvoj tržišta kapitala. Možemo je oceniti kao jedan od inicijalnih koraka u oživljavanju domaćeg tržišta kapitala kroz projekat u saradnji sa Svetskom bankom.